Moja glavna kreativnost

Nešto malo i o autoru, o meni i o mom primarnom poslu, o mojoj kreativnosti.

Svoju kreativnost iskazujem kroz ugradnju krovnih sistema, vođenje ugradnje sistema hidroizolacije, ali i snalaženju u različitim situacijama, različitim dizajnima objekata i različitim detaljima koji se treba zaštititi i obraditi, o čemu sam deo predstavio i na sajtu:

Hidroizolacija-EPDM
http://hidroizolacija-epdm.weebly.com/

Bavimo se ugradnjom krovnih sistema Firestone building products Europe materijalima hidroizolacije Firestone EPDM.

                                    

EPDM je skraćenica za Ethylene Propilene Diene Monomer, sintetički izrađena guma, elastomer, polimer koji u sebi sadrži kaučuk, ugljenik, gumu, propilen, hlorovodonik.

EPDM, izvor Wikipedia

Ovaj materijal odlikuje izuzetna elastičnost, do 300% , odlična otpornost na UV zračenje, pre svega zbog svoje crne boje, kao i sadržaja ugljenika u sebi.

Karakteristično i prednost Firestone EPDM membrana je površina panela. Veličine panela, širina i dužina idu od 6x30m do 15x61m, što znači da sa standardnom rolnom membrane od 6x30m imamo 180m2, čime se manji krov do 170m2 može pokriti iz jednog dela, iz jednog panela, bez ikakvog rasecanja i ukrajanja, sa podignutom atikom na zidovima u visini od po 25cm.

To je inače i princip rada Firestone-a, da se membrane što više iskoriste bez rasecanja, bez dodatnih nepotrebnih spajanja i detalja, čime nam je automatski sistem snažniji i sigurniji.
Kao što sam napomenuo, elastičnost je do 300%, što znači da nema te prirodne situacije koja može oštetiti ovu membranu, može se jedino rasecati makazama, mehanički probušiti nečim.
A dodatnim materijalima se svaka rupa ili presecanje popravlja.
Stavlja se ''patch'' od Form Flash materijala ili radi određeni detalj, od spoljašnjih, unutrašnjih uglova, do slivnika, cevi, spojeva itd.

Ove krovne sisteme zbog veličina panela odlikuje i brza i laka ugradnja kada se savladaju osnovne stvari prema tehničkim uputstvima i savetima tehničkih instruktora.
Što je inače bio moj posao, bio sam instruktor ugradnje, pre nego što sam krenuo samostalno da radim sa svojom firmom.

Pored brze ugradnje, prednosti ovih membrana su izvanredna izdržljivost i dugotrajnost membrane i sistema. Prema podacima Firestone, postoje zgrade u svetu koje su rađene i pre 50 godina, gde je sistem u stanju bez promena u polju.
Oštećenja i procurivanja mogu naići samo na detaljima koji nisu urađeni pravilno.
Firestone kao proizvođač daje garanciju od 15 do 30 godina, nakon nadgledanja ugradnje, kao i pregledanog i ispitanog objekta na kraju.

Još jedna stvar vezano za samu membranu koju treba napomenuti, ove membrane se zbog dugotrajnosti mogu koristiti čak i nakon 20-30 godina, dovoljno je da se malo očiste vodom ili razređivačem i mogu se ponovo spajati, lepiti, da se dodaju detalji...
Što znači da čak iako se investitori objekta odluče da nakon nekoliko godina skinu krov, skinu sistem i nadograđuju zgradu ili nešto, ta membrana se može koristiti isto kao nova, tako što se očiste delovi gde bi se spajala i radili detalji.

EPDM membrane kao krovni sistemi mogu biti kao završni sloj tako što se 100% zalepe na podlogu, mogu se mehanički pričvrstiti trakama koje se postavljaju parelelno na razdaljini od 1,5 do 2m, i mogu biti sa opterećenjem odozgo, obično šljunak-krupni i obli komadi, ili betonska košuljica, betonske ploče.

U kombinaciji sa EPDM krovnim sistemom se mogu napraviti takozvani zeleni krovovi(green roofs), kao i solarni paneli. u kombinaciji sa decking-om i tako možemo krovu dodati još neku funkciju pored osnovne.

                                                EPDM krovni sistem

                                                    Zeleni krovovi

                                             

                                     Kombinacija sa solarnim panelima

                                     

                                Sistem u kombinaciji sa ''decking-om''     

Blog sa mobilnog telefona

Eto, da isprobam i ovu pogodnost modernih tehnologija i napišem post i sa mobilnog telefona, a ujedno i isprobam aplikaciju Blogger za Windows phone.
Pa, da ubacim i neku sliku dalje.

Ova mi je eto, u ovom trenutku prikladna, jer nam je sa internetom stvarno svet na dlanu, nema granice.
Ta velika inovacija je bukvalno promenila svet i informacije nam približila stalno na dohvat ruke. Kao što su i blogovi i društvene mreže u suštini približili ljude sa svih krajeva sveta da mogu da komuniciraju, razmenjuju iskustva, uče jedni od drugih i druže se.
Pišem afirmativno o internetu jer izvlačim lepo i pozitivno iz njega. Dobra stvar kod interneta je što imaš mogućnost da izabereš sadržaj za sebe. Kao i da izabereš koliko ćeš vremena provesti, gde ćeš virtuelno otputovati i koliko ćeš ostati. To u realnom svetu baš i ne možeš.
Lično mogu reći da sam dosta novog naučio, pročitao, pogledao, poslušao na netu, što ovako nisam imao toliko ni dostupne prilike za to.
Dobro, jedan od razloga što toliko čitam i istražujem internet je i nemanje toliko posla u struci, mog primarnog posla, pa eto, makar nešto dobro da se izvuče iz teških reformi i krize i iskoristi višak slobodnog vremena trenutno i unapredi znanje, nauči novo i korisno.
Mnogo novih stvari, novih reči, pojmova, nove dobre muzike, proširio svoj ukus, kao i poznavanje mnogih novih stvari, a i mnogo novih interesovanja se javilo.
Iz ličnog primera mogu samo afirmativno i verujem da svako može izvlačiti kvalitetan sadržaj za sebe, za lični i profesionalni, stručni razvoj, postati samo mudriji, svestraniji i opšte informisaniji uz internet, kao što se nadam i da će ljudi nalaziti zanimljivog i korisnog sadržaja na ovom blogu i pročitati, videti, poslušati nešto novo i zanimljivo, lepo.

Moderno dizajnirana kuća za 4 dana, Modern design house in 4 days

U videu je prikazana gradnja kuće modernog dizajna, pristupačne cene, napravljene za 4 dana tehnologijom koju je razvila firma iz Francuske.
Koncept je da se gradi sa jeftinim materijalima, u ovom slučaju panelima termoizolacije i drvenim OSB pločama, i rezultat je odličan kao što se može videti.

Treba naglasiti da su svi materijali pored pristupačnosti cena i pogodni za recikliranje, kao i da pošto je kuća napravljena od većinom materijala za termoizolaciju ove kuće pružaju i dobru izolaciju, čime se značajno smanjuje potreba za grejanjem zimi, kao i obezbeđen prijatan enterijer leti, dakle poboljšana energetska efikasnost što će biti sve bitnija stvar u budućnosti i u modernoj izgradnji.


Link videa:
https://vimeo.com/multipod/popup-house

sajt:
http://www.popup-house.com/

Patrick Commecy, umetnik koji ulepšava fasade

http://www.amusingplanet.com/2014/05/fake-facades-patrick-commecys-clever.html

Kako biti kreativan u ova šugava vremena?

Jedan od učestalih stihova koji mi provejava kroz misli ovih dana je stih pesme Bijelog dugmeta Kako biti heroj u ova šugava vremena, koji na žalost mogu primeniti u svaki aspekt života ovde danas, ali i nekoliko decenija unazad. Kako biti kreativan, kako biti radostan, kako biti srećan, kako biti zaljubljen, kako biti nasmejan, kako biti pun ljubavi, pozitivne energije, kulture, lepog odnosa i stava prema svetu oko sebe, kako biti kulturan, kako biti ispunjen, kako biti srećan što si živ, kako živeti, kako bilo šta dobro i lepo,..., niz bi mogao biti na nekoliko strana.

Kad pogledam ovde sam (i smo), skoro ceo život, od kako znam za sebe u nekoj krizi, u nekom ratu, u nekoj inflaciji, u nekoj devalvaciji, u nekoj tranziciji, u nekoj rekonstrukciji, u nekoj kampanji, u nekoj obnovi koja nikako da se završi.

A život prođe. To nije sporno, naravno, bitno je kako prođe. I prolazi nam lagano u lošem i mučeničkom životu, u preguravanju iz meseca u mesec, u stresovima oko računa, u stresovima kako se prehraniti, kako se obući i ugrejati zimi, u svakodnevnim ličnim i porodičnim ekonomijama. Skoro pa kao u praistorijsko doba. Skoro pa niko i ne stiže da razmišlja o bilo čemu drugome osim o tome kako da prehrani sebe i svoju porodicu, decu. Ne razmišlja se puno više ni o kulturi, o nekoj razonodi, odlasku negde. Čak su i bioskop i pozorište postali luksuz.

Ova ekonomska kriza i ove nezapamćene klasne razlike nas ubijaju i uništavaju bukvalno.

Kad stignem da putujem, dosta ređe sada jer sam bez stalnog posla već neko vreme, vidim tek po unutrašnjosti kako ljudi propadaju i bukvalno se suše i gase zbog krize u kojoj su se našli, zbog krize u kojoj se nalaze čitave porodice, gde ima porodica da su skoro svi ili ostali bez posla i dugo ne mogu da nađu ništa ili rade za neke mizerne pare, koje u većim gradovima ne mogu ni da zamisle, niti da razumeju kako mogu da žive od toga.  Sit gladnom ne veruje, naravno. A ljudi se gase, preko noći ostare za po 5, 10 godina, da skoro ne možeš nekog prepoznati koga znaš. Spuštene glave, zabrinuta lica, nigde osmeha, nigde nekog traga sreće, radosti. Bolesni sa nedovoljnom negom i bez dovoljno novca za sve lekove, gladni, sa lošom i nezdravom ishranom, jer se kupuje samo najjeftinije, tužni i usamljeni jer su svi sve otuđeniji, zabrinuti jer nema nekog izgleda na vidiku za promenu na bolje.

Voleo bih da sam u stanju da bilo šta promenim, ali, ne znam kako to uopšte može. Ne mogu ni sebi da pomognem već dve godine, nikako ne mogu da nađem posao. Ali, voleo bih, eto, voleo bih kada bi puno ljudi htelo da pomaže drugim ljudima, ne materijalno, nego da se malo više okrenemo drugima, rođaku, prijatelju koga nismo pozvali godinama, da samo iskreno pitamo kako si, komšijama da kažemo Dobar dan makar.  Ako je neko tužan i zabrinut, makar da mu damo iskren, topli osmeh uz javljanje. Otuđujemo se sve više, skoro da niko ni sa kim ni ne razgovara. (Dokone tračare i ljude koji vode tuđ život ne računam, niti mi se uklapaju u ovu priču naravno)

Sebičnost i egoizam uzimaju sve veći mah, i serviraju nam se kroz nove tehnologije i trendove. I onda takvi ljudi dobiju lažni osećaj neke posebnosti i uzvišenosti, gledanja samo sebe, jer šta božanstva briga za plebs, za te obične ljude. A taj užasni pojam „obični“ ili „mali“ čovek, „obični“ ljudi nam najviše nameću političari i ove neke tzv VIP ličnosti. Moderni fašizam u tragovima. Nekada bilo Arijevci, a danas je to bogataš, tajkun, politički lideri, političari, VIP poznata ličnost, pa čak i kod nekih i rođeni Beograđanin(pa se nabrajaju generacije,kolena itd), ne znam „krug dvojke“ i ostali elitizam, sve što može ljude da odvaja i učini njihovim kompleksima da su oni nešto vredniji ili bolji od ostalih, iznad svih, "ubber alles".

I nikoga nije briga za druge. Čak se i većina organizacija koji se kao brinu o ljudima, vode nekim interesima i političkim ciljevima, na žalost.

Neko mora da shvati da ovde nisu ugroženi samo Romi i LGBT populacija, kad moram to da kažem, nego i svaki čovek. Svako ko nije u toj političkoj, ekonomskoj i raznoraznoj drugoj eliti, izgleda.

Mnogi su pored osećaja za druge ljude i svet oko sebe izgubili i jednu osobinu koju je ovaj narod i ova zemlja imala, a to je solidarnost. Nekad smo to imali. Ma nekada smo i činili drugima i samo tako, samo da bismo učinili, bez da se očekuje neka novčana nadoknada i usluga zauzvrat.

Svaki put kad pomislim na solidarnost, setim se nečega što sam pročitao davno, o primeru solidarnosti ’50ih godina u Čehoslovačkoj, nakon II svetskog rata, u vremenu početka komunizma kod njih, kao i kod većine zemalja Istočnog bloka. Ne mislim da komunizam i socijalizam kao ideologije imaju neke veze sa solidarnošću, samo mislim da su se ljudi tada nekako uputili jedni na druge.

Elem, kada god bi se u to vreme desilo da se nekome, nekoj porodici zapali kuća, poplava,jako nevreme uništi poljoprivredne useve ili slična nesreća, cela ulica ili kraj je dobrovoljno i samoinicijativno pomagao da se unesrećenim ljudima sagradi nova kuća. Ne zato što su Česi i Slovaci neki mnogo dobri ljudi, nego jer se to moglo desiti i desiće se i bilo kome drugome, pa će njemu svi ostali tako pomoći i naći se.

Imali smo i mi ovde neke lepe primere solidarnosti u teškim situacijama, sećam se onog vremena kao klinac kako su svi pomagali kada god se desio neki strašan zemljotres bilo gde u bivšoj Jugoslaviji, u bivšoj domovini.

Ne znam da li će solidarnost spasiti ovu zemlju i svet, ali sam siguran da je može učiniti boljom, i nekome nekada malo učiniti život dostojanstvenijim, makar i za trenutak lakšim i ljudskim.

I nadam se da će jednog dana doći vreme kada će za posao biti potrebna kvalifikacija, struka, radno iskustvo, a ne „jaka“ veza ili nekoliko hiljada evra, i da će posla biti mnogo više, da se ljudi mogu okrenuti svim onim lepim stvarima koje čine život, kreativnosti, kulturi, umetnosti, putovanjima, čitanju, slušanju muzike, odlasku u bioskop, izlasku na večeru, osnivanju porodica, odlascima na more, na planinu na skijanje, van grada na izlet...

Nadam se da ćemo prebroditi i preživeti i ovu krizu. Nadam se da ćemo početi da živimo jednom.

Christopher Moloney-kreativnost, New York City

Banksy, totalno interesantan lik

Par puta sam naleteo na neki tekst o ovom nadasve neverovatno interesantnom i talentovanom čoveku, i moram priznati da mi nije u startu bilo sve to toliko zanimljivo i jedinstveno, samo još jedan dobar crtač grafita i ulični umetnik, sve dok nisam "zagrebao" malo dublje u sve to što ovaj fenomalni lik radi i pročitao malo više o njemu.
Onda sam video da je on mnogo više od umetnika i crtača grafita, onda sam video da on iako je megapopularan zbog svega toga što radi po svetskim metropolama, neko ko ne želi da daje intervjue, da se slika za medije, da ne želi ni na koji način da otkrije svoj identitet. Znači, ne samo da se odrekao slave i novca koje bi mu otkrivanje i eksponiranje u medijima donelo, on je dosledan u tome što veruje, u onome zbog čega radi to što radi i nije na prodaju. Ne želi da proda svoja uverenja i stavove. Mora se priznati da je to u današnjem svetu za svaku pohvalu, pa i čuđenje.

   Benksijeva dela se odlikuju i snažnim političkim porukama

Koliko mi je poznato, tek je skoro dao svoj jedini intervju, i to je bilo na daljinu, preko telefona, gde je čak i svoj glas izmenio.
Pravi umetnički James Bond. Kao neki miks 007 i Če Gevare ulične umetnosti.

Rođen je u Bristolu, počeo je da crta grafite po ulicama Bristola sa 14 godina. I već tada razbijao sve tabue i šablone sa svojim grafitima i muralima, sa temama kojima se bavio i kako ih je predstavljao.
Njegove "akcije" poput one kada je na promociji Paris Hilton zamenio njene diskove sa svojim i na omotu stavio parole "Zašto sam poznata?", "Čemu služim?" i slične će ostati kao legendarne i prepričavati među onima koji mu se dive ali i među onima koji ga ne razumeju.

Nikada do sad snimljen, nikada otkriveno ime i prezime, nikad dokazano da postoji, čovek je veća misterija i mit od Jetija i Nesi iz Loh Nesa zajedno.
Bio je neki članak o tome da je neko snimio čoveka sa beretkom u Njujorku kako popravlja jedan svoj mural i kako je pobegao pri zvuku blica.
Bilo je i člankova o tome da je uhapšen, ali se pokazalo kasnije da to nije bio on.
Kako god, čovek ostaje misterija, ali i inspiracija, borac za ljudsku individualnost i slobodu, kreativnost...

Benksi ostaje jedan pravi umetnik, koji radi i stvara iz ubeđenja i kreativnosti, iz iskrenog doživljaja umetnosti i onoga što stvara, krajnjeg produkta i poruke koju šalje time, ne razmišljajući o finansijskoj ili bilo kakvoj vrsti materijalne koristi za to.
Njegovi murali i dela mogu biti prodata i za 500.000$, ali on ne želi to. Čak je i iz nekog prkosa prodavao svoja neka platna za 60$ na ulici samo na kratko, da ga ne bi uhvatili naravno. Dela koja vrede višestruko više od 60 dolara.
Benksi ostaje krajnje dosledan i iskren prema sebi pre svega. Dobro je da postoje ljudi kao što je Benksi i da stvaraju takve stvari, šalju poruke ljudima kroz to, jer je očigledno jako zapaženo.
Svet bi bio lepše mesto da je više ljudi kao što je on, makar i oni ovako štitili svoju anonimnost i identitet, i ne dali nipošto da se otkriju kao autori.
Možda je i u tome lepota i iskrenost, da se nešto dobro uradi, a ne razmišlja o pohvalama i "fanfarama", medijskoj eksponiranosti, slavi, novcu...

Benksi, totalno interesantan i dobar lik.

                                     

                                   

Arhitektura u službi njenog veličanstva-Lepote