Christopher Moloney-kreativnost, New York City

Banksy, totalno interesantan lik

Par puta sam naleteo na neki tekst o ovom nadasve neverovatno interesantnom i talentovanom čoveku, i moram priznati da mi nije u startu bilo sve to toliko zanimljivo i jedinstveno, samo još jedan dobar crtač grafita i ulični umetnik, sve dok nisam "zagrebao" malo dublje u sve to što ovaj fenomalni lik radi i pročitao malo više o njemu.
Onda sam video da je on mnogo više od umetnika i crtača grafita, onda sam video da on iako je megapopularan zbog svega toga što radi po svetskim metropolama, neko ko ne želi da daje intervjue, da se slika za medije, da ne želi ni na koji način da otkrije svoj identitet. Znači, ne samo da se odrekao slave i novca koje bi mu otkrivanje i eksponiranje u medijima donelo, on je dosledan u tome što veruje, u onome zbog čega radi to što radi i nije na prodaju. Ne želi da proda svoja uverenja i stavove. Mora se priznati da je to u današnjem svetu za svaku pohvalu, pa i čuđenje.

   Benksijeva dela se odlikuju i snažnim političkim porukama

Koliko mi je poznato, tek je skoro dao svoj jedini intervju, i to je bilo na daljinu, preko telefona, gde je čak i svoj glas izmenio.
Pravi umetnički James Bond. Kao neki miks 007 i Če Gevare ulične umetnosti.

Rođen je u Bristolu, počeo je da crta grafite po ulicama Bristola sa 14 godina. I već tada razbijao sve tabue i šablone sa svojim grafitima i muralima, sa temama kojima se bavio i kako ih je predstavljao.
Njegove "akcije" poput one kada je na promociji Paris Hilton zamenio njene diskove sa svojim i na omotu stavio parole "Zašto sam poznata?", "Čemu služim?" i slične će ostati kao legendarne i prepričavati među onima koji mu se dive ali i među onima koji ga ne razumeju.

Nikada do sad snimljen, nikada otkriveno ime i prezime, nikad dokazano da postoji, čovek je veća misterija i mit od Jetija i Nesi iz Loh Nesa zajedno.
Bio je neki članak o tome da je neko snimio čoveka sa beretkom u Njujorku kako popravlja jedan svoj mural i kako je pobegao pri zvuku blica.
Bilo je i člankova o tome da je uhapšen, ali se pokazalo kasnije da to nije bio on.
Kako god, čovek ostaje misterija, ali i inspiracija, borac za ljudsku individualnost i slobodu, kreativnost...

Benksi ostaje jedan pravi umetnik, koji radi i stvara iz ubeđenja i kreativnosti, iz iskrenog doživljaja umetnosti i onoga što stvara, krajnjeg produkta i poruke koju šalje time, ne razmišljajući o finansijskoj ili bilo kakvoj vrsti materijalne koristi za to.
Njegovi murali i dela mogu biti prodata i za 500.000$, ali on ne želi to. Čak je i iz nekog prkosa prodavao svoja neka platna za 60$ na ulici samo na kratko, da ga ne bi uhvatili naravno. Dela koja vrede višestruko više od 60 dolara.
Benksi ostaje krajnje dosledan i iskren prema sebi pre svega. Dobro je da postoje ljudi kao što je Benksi i da stvaraju takve stvari, šalju poruke ljudima kroz to, jer je očigledno jako zapaženo.
Svet bi bio lepše mesto da je više ljudi kao što je on, makar i oni ovako štitili svoju anonimnost i identitet, i ne dali nipošto da se otkriju kao autori.
Možda je i u tome lepota i iskrenost, da se nešto dobro uradi, a ne razmišlja o pohvalama i "fanfarama", medijskoj eksponiranosti, slavi, novcu...

Benksi, totalno interesantan i dobar lik.

                                     

                                   

Arhitektura u službi njenog veličanstva-Lepote

Kreativne izbeglice-beg iz besmisla

Kada bismo nekim vremeplovom vratili prosečnog današnjeg čoveka u nekih 40,50 godina unazad, teško da bi mu nedostajao toliko i internet, mnoštvo raznoraznih informacija, sve te neke moderne stvari, koje su nam donele rijalitije, legalno voajerisanje i zagledanje u tuđu postelju, pa čak i u toalet.
Preovladavaju dve stvari u tom medijskom maltretiranju svih nas, a to su crna hronika ili estrada, kvazi džet-set, neretko i zajedno jedno s drugim, sa isprepletanim akterima.

Bombardovani smo svakodnevno crnom hronikom, kako kod nas, tako i u svetu, sve najgore što se desi negde, da pomisli čovek kako je sve crno i da su ljudi podivljali, da se pita da li da uopšte izlazi iz kuće. Ili da se svi lično naoružavamo nesmetano, kao Amerikanci.
Ili crna hronika ili neki poznati,VIP ljudi, koji su postali poznati iz gluposti, neka tamo pokazala grudi u rijalitiju i odmah sad ljudi znaju za nju, neki mongoloid ljubio stopala nekoj pevaljki dok je ona spavala i ostale još bizarnije stvari iz bizarnih rijalitija. I o tome sve novine pišu kao na traci svakodnevno.
Ni ostali poznati nisu ništa bolji, najpoznatije su pevaljke diskutabilne muzike i glasovnih mogućnosti, što pre 40 godina ne bi prošlo ni u kafani na Ibarskoj magistrali. Čak su i tamo pevali tada kvalitetni pevači i pevačice, sa pravom narodnom, kafanskom kuzikom.
Zatim, najpopularnija mesta za izlaske su narodnjački splavovi, sa obaveznim folklorom: crne majice,zlatne kajle, tetovaže, BMW,Audi, mrki pogledi, devojke i devojčice u štiklama od pola metra, sa par kilograma šminke na sebi, šorcevi, mini suknje itd, sa obezbeđenjem koje prebija i ubija ko god im ne odgovara, ili njih ubijaju slični. Kako god, bez pucnjava i tuča ne može da prođe vikend na tim mestima gde hrle reke mladih momaka i devojaka vikendom.
I samo gledanje u to kojim autom je neko došao,kakav telefon nosi,šta pije,da li je markirano obučen itd... Pa se čudimo kad neki stranac pita zašto se žene oblače kao prostitutke kod nas. A neke i ponašaju.

U svemu tome, u tom moru,okeanu crnila,gluposti i besmisla, postoji jedan broj talentovanih,kreativnih ljudi, koji pre svega i zaslužuju da budu poznati i priznati, koji stvaraju i rade korisne i kreativne stvari.
Nazvao sam ih kreativne izbeglice u ovom blogu, jer je većini taj kreativni rad i beg iz besmisla, beg od sveopšteg crnila, nekulture, neukusa, gluposti. Trudiću se da ih promovišem i pišem o njima na ovom blogu.
Kreativne izbeglice i kulturna manjina u današnje vreme očigledno, kreativno i kulturno je andergraund i marginalizovano, mejnstrim i popularno je Pink,Zvezde Granda,Kursadžije,Farma,splavovi,kriminalci,korumpirani funkcioneri koji su svakoj sferi života,političari,dnevna politika i prepucavanja,sponzoruše, bahati i nekulturni ljudi...
Samo, nismo mi samo kreativne izbeglice, već i kreativni ratnici, ovo je kreativna borba za lepše, bolje, kreativnije sutra. Jer najlakše je otići u neku Australiju,Ameriku,Norvešku...i na taj način biti i poražen od besmisla. Ja želim da ostanem ovde i da se kreativno borim koliko to mogu.
Zato se moramo svi uključiti, i makar i iz kreativnog izbeglištva delovati i boriti se za lepše, bolje, kulturnije.

Recept za hedonizam-svinjski file sa barbeque(barbekju) sosom

Sastojci:

4 porcije(20 minuta)

500g svinjskog filea,isečenog na 8 šnicli
malo sveže mlevenog crnog bibera
ruzmarin
bosiljak
1 konzerva isečenog paradajza, oko 400 g
75ml nezaslađenog soka od jabuke
2 kašike smeđeg šećera
1 limeta(lajm)
1 kašika jabukovog sirćeta
1/4 kašike Tabasco sosa
1/2kg krompira za prilog

Priprema:

1. Dve po dve šnicle stavljati između dva lista pakpapira i lagano lupati oklagijom( da,onim čime žene dočekuju muževe u crtanim filmovima) i začiniti sa malo bibera i ruzmarinom.

2.Za barbekju sos u šerpi pomešati paradajz i njegov sok sa sokom od jabuke,isceđenom limetom,šećerom i tabasko sosom. Staviti na umerenu vatru da provri, pa ostaviti da se krčka na slaboj vatri oko 10 minuta, dok se ne zgusne. Držati na vrućem do serviranja.

3.Zagrejati rebrasti gril tiganj da bude vreo,ili roštilj. Staviti šnicle i pržiti ih oko 2 minuta sa obe strane.

4.Prebaciti šnicle na veći tanjir, posoliti po želji i preliti sosom. Kao prilog dodati restovan krompir u začinskom bilju.  Služiti vruće.

Crveno vino je najbolji prijatelj sa crvenim mesom, pa samim tim uz ove sočne i ukusne šnicle preporučuje se i otvoriti flašu finog Cabernet-a. Ova vrsta crvenog vina ima jak,izražen ukus, kao i bogat,raznovrsni, u enologiji zvani buke, za uživanje sa više čula pri svakom gutljaju, i doneće vam u mašti tračak Provanse u vaš dom.

Bon appetit!

Srbija "Serbia - One journey - Million impressions"

Džejmi Oliver, oličenje kreativnosti. S01E09 Jamies 15 Minute Meals.Moroccan.Bream.and.British.Burgers.mkv

Vrhunski kreativan čovek, u svom poslu, u kulinarstvu, gastronomskim čudima.

Lepota rada nedeljom

Ima nečeg lepog i divnog u radu nedeljom, bilo koje vrste, onako da kažemo slobodnom radu, ne nekom bitnom i teškom poslu. 

Primer porodični ili prijateljski roštilj, ustane se malo ranije, pre svih noćnih ptica koje su imale turističku turu po gradskim klubovima i kafanama, uz obavezne degustacije žestokih pića ili proveravanja temperature točenog piva iz točilica i izdržljivosti bubnih opni tamo, i krene se sa pripremom tog roštilja, tog ognja, te iskonske vatre oko koje se ljudi okupljaju od praistorije. 

Meni lično je uvek bila ta rakija žešća, a pivo hladnije u tom ambijentu oko te vatre,oko roštilja, nego u svim klubovima sveta gde sam stigao da obiđem.

Volim ta okupljanja, porodična ili prijateljska, možda zato što ih sve manje ima u savremenom, brzom i otuđenom svetu, opterećenom novcem i materijalnim, "trčanjem" za istim.

Elem, nakon pripreme roštilja, sledi ništa manje važan deo, priprema svog tog mesa koje će biti na meniju.

Postoje razni načini priprema mesa u raznim krajevima sveta , mariniranje i po nekoliko dana u najrazličitijim začinima.

Trik je u tom mariniranju i začinima. 

Za određene vrste mesa, neka su dobra za roštilj samo tako sveže i direktno stavljeno bez mariniranja, kao na primer ćevapi,pljeskavice,ražnjići...dok za pileće meso ili bifteke,vrat,stejkove i ostalo crveno meso, mariniranje je više nego dobrodošlo.

Sećam se kada sam bio klinac kako sam se uvek vrteo oko vatre, kada bi se kod dede spremalo meso i ostale stvarčice(čvarci,crevca,...) posle tradicionalnog klanja svinje, to su mi bili roštilji u to vreme. I ništa na svetu mi nije bilo slađe i ukusnije nego kad mi deda odvoji par komadića mesa,sa malo masnoće na njima i ja to na drvce ubacim direktno u žar, u vatru.

To su prave radosti, nije tu samo u tom jelu i piću.

Nekako ništa prirodnije i lepše ni nije od roštilja u nedelju, ništa prirodnije za raditi nedeljom, od okupljanja porodice ili prijatelja, ili sve zajedno i spremati najrazličitije đakonije od mesa. 

Ili od ribe i morskih plodova. Roštilji od plodova mora,riba, sa grilovanim povrćem nekad umeju biti i ukusniji. Malo skuplji sport, ali šta sad.

Toliko za ovaj put, nabaviću neki interesantan recept za mariniranje mesa za sledeći put.

A za pečenje nečeg konkretnijeg, tipa jagnjetine,prasetine itd, nema boljeg začina od piva preko dok se okreće, pola piješ, pola za okretanje daješ i ono samo radi svoje, uživanje za sve je zagarantovano.

Eto, ja sam danas pisao blog i bilo je lepo raditi to u nedelju, videćemo kasnije i za neki roštilj, makar i u fast-food-u ako nema neke organizacije.

Doviđenja i prijatno u nedeljnom ručku,roštilju. 

Bon appetit!

Inspiracija i borba

                  

 

Od Venecije pa dalje...

                     

                        

                                malo boja i eto već nečeg lepog                     

                               

                           hedonizam na nivou

                           
                            

                           
                           

                   
                       ko ne čita ,može nešto napraviti od njih